Broj oglasa za poslove koji zahtevaju specifična znanja i više kvalifikacije smanjen je u Srbiji tokom prethodne dve godine, dok je istovremeno znatno porasla konkurencija među kandidatima.
U prvoj polovini 2026. godine objavljeno je oko 18 odsto manje oglasa za ove pozicije nego u istom periodu 2024. Prosečan broj prijava po oglasu, međutim, povećan je za gotovo 30 odsto.
To znači da poslodavci danas mogu da biraju između većeg broja kandidata, ali ne i da su rešili problem nedostatka stručnih kadrova. Posebno teško pronalaze ljude koji imaju specifična znanja, iskustvo, licence i praktične veštine.
Potreba za stručnjacima i dalje postoji, ali su zahtevi kompanija postali selektivniji. Diploma ostaje važna za veliki broj zanimanja, ali kandidati sve češće moraju da pokažu da stečeno znanje umeju da primene u praksi.
Analiza sajta Poslovi Infostud pokazuje da je prosečan oglas iz posmatrane grupe u prvoj polovini 2024. imao oko 63 prijave.
Prosek je 2025. porastao na gotovo 79, dok je u prvoj polovini 2026. dostigao približno 82 prijave.
Istovremeno, broj oglasa za poslove koji zahtevaju specifična znanja i više kvalifikacije smanjen je sa 17.424 u prvoj polovini 2025. na 16.574 u istom periodu 2026. godine, odnosno za oko pet odsto.
Podaci pokazuju da se pad broja oglasa usporava, iako je njihov broj i dalje ispod nivoa iz prve polovine 2024, kada su objavljena 20.083 oglasa.
IT sektor značajno uticao na pad broja oglasa
Na smanjenje broja oglasa za poslove koji zahtevaju specifična znanja i više kvalifikacije posebno su uticala kretanja u IT sektoru. U prvoj polovini 2026. objavljeno je oko 45 odsto manje IT oglasa nego u istom periodu 2024. godine.
Pad u IT kategoriji čini približno 38 odsto ukupnog smanjenja broja oglasa u posmatranoj grupi. Drugim rečima, gotovo dve petine ukupnog pada potiču upravo iz IT sektora.
To, međutim, ne znači da je nestala potreba za IT stručnjacima. Među pozicijama sa malim brojem prijava nalaze se stručnjaci za mašinsko učenje, tehničke vođe timova i IT arhitekte.
Za pojedine šire zastupljene IT pozicije poslodavci sada imaju veći izbor kandidata, ali ljude sa naprednim i specifičnim znanjima i dalje teško pronalaze.
IT nije jedini razlog ukupnog pada. Kada se ta kategorija izuzme iz analize, broj oglasa za ostale posmatrane pozicije i dalje je oko 13 odsto manji nego pre dve godine.
Građevinski i mašinski inženjeri ostaju traženi
Uprkos ukupnom smanjenju broja oglasa, potreba za inženjerima na domaćem tržištu rada ostala je značajna. To se naročito vidi u građevinarstvu.
Broj oglasa za građevinske inženjere u prvoj polovini 2026. bio je gotovo isti kao u istom periodu 2024, a oko 22 odsto veći nego godinu ranije.
Građevinski inženjeri nalaze se među češće traženim pojedinačnim stručnim profilima. Traženi su i mašinski inženjeri, dok potreba za inženjerskim znanjima postoji i u proizvodnji, energetici, rudarstvu, metalurgiji i drugim tehničkim oblastima.
Ovi podaci mogu da budu važni mladima koji biraju buduće obrazovanje, ali i zaposlenima koji razmišljaju o promeni karijere.
Nijedna diploma sama po sebi ne garantuje posao, ali tehnička i inženjerska znanja imaju široku primenu – od građevinarstva i proizvodnje do energetike, logistike, automatizacije i razvoja novih tehnologija.
Najviše prilika u prodaji, administraciji, finansijama i logistici
Veliki broj oglasa za poslove koji zahtevaju specifična znanja i više kvalifikacije odnosio se na prodaju, administraciju, finansije i logistiku.
Najčešće su traženi komercijalisti, administrativni radnici, prodajni savetnici, knjigovođe, računovođe, poslovođe i dispečeri.
Zahtevi u pogledu formalnog obrazovanja razlikuju se u zavisnosti od poslodavca, odgovornosti i složenosti radnog mesta. Velika zastupljenost ovih poslova pokazuje da potrebe kompanija nisu ograničene samo na tehničke i visoko specijalizovane profesije.
Među većim kategorijama posebno se izdvaja logistika, u kojoj je broj oglasa u prvoj polovini 2026. bio nešto veći nego u istom periodu 2024. godine.
Deficit lekara, farmaceuta i veterinara i dalje traje
Veća konkurencija među kandidatima nije rešila problem nedostatka stručnjaka za pojedine pozicije u zdravstvu, farmaciji i veterini. Među deficitarnim kadrovima izdvajaju se lekari, diplomirani farmaceuti i veterinari.
Za ova zanimanja odgovarajuće formalno obrazovanje predstavlja osnovni uslov. Broj dostupnih kandidata dodatno ograničavaju potrebne licence, specijalizacije i iskustvo, kao i činjenica da deo stručnjaka karijeru nastavlja u inostranstvu.
Formalno obrazovanje, dakle, ostaje važno za veliki broj radnih mesta, ali diploma više nije dovoljna da bi kandidat bio konkurentan. U uslovima povećanog broja prijava sve veću razliku prave praktično iskustvo, poznavanje konkretnih alata i procesa, strani jezici i sposobnost primene stečenog znanja.
