Novi bezbednosni obruč oko Rusije: : Baltičke zemlje prave zajednički odbrambeni štit

Države baltičkog regiona uspostaviće zajedničku radnu grupu za odbranu od dronova i brzo reagovanje na hibridne napade, dogovoreno je na Baltičkom bezbednosnom samitu u nemačkom Flensburgu. Iako nemački ministar unutrašnjih poslova Aleksander Dobrint nije imenovao državu koja stoji iza takvih pretnji, politička i bezbednosna logika skupa bila je jasna: nova odbrambena mreža nastaje na prostoru na kojem se osam članica NATO neposredno suočava sa Rusijom.

Na sastanku u mornaričkoj školi Mirvik učestvovali su predstavnici Nemačke, Danske, Švedske, Finske, Estonije, Letonije, Litvanije i Poljske, kao i Norveške i Irske, koja predsedava Savetu Evropske unije. Radna grupa biće formirana na nivou državnih sekretara i trebalo bi da omogući brzu razmenu obaveštajnih i operativnih podataka, zajedničku procenu opasnosti i usaglašavanje odgovora na incidente. Dobrint je poručio da napadi postaju intenzivniji i složeniji i da Baltičko more treba pretvoriti u „zajednički bezbednosni prostor“. Tagesschau navodi da su među konkretnim pretnjama izdvojeni neprijateljski dronovi, sabotaže, pokušaji napada i kampanje destabilizacije.

Neposrednu političku težinu samitu dao je slučaj sa aerodroma Lajpcig/Hale. Četvrtog avgusta u blizini ukrajinskog teretnog aviona „antonov“, korišćenog za vojnu logistiku, pronađen je dron sa eksplozivom. Istražitelji proveravaju i da li je druga letelica udarila u teretni avion kompanije DHL, dok su deset dana kasnije zapadno od aerodroma pronađeni treći dron i materija za koju se sumnja da je vojni eksploziv heksogen. Kancelar Fridrih Merc najavio je da će vlasti uskoro saopštiti ko je odgovoran, ali Berlin još nije zvanično optužio nijednu državu. Rojters navodi da nemački mediji, pozivajući se na bezbednosne izvore, sumnju usmeravaju prema ruskim obaveštajnim službama.

Lajpcig zato u nemačkoj bezbednosnoj politici više nije posmatran kao usamljen incident. U isti obrazac svrstavaju se sajber napadi, špijunaža, paljevine i sabotaže na infrastrukturi, dezinformacione operacije, nepoznate letelice iznad vojnih objekata, kao i oštećenja podmorskih kablova i gasovoda na Baltiku. Dobrint tvrdi da „strane sile“ gotovo svakodnevno pokušavaju da oslabe evropsku bezbednost, demokratske ustanove i privredu, upozoravajući da bi pretnja u narednim mesecima mogla dobiti novu dimenziju. Zbog toga traži dodatna sredstva za protivdronsku zaštitu u narednom višegodišnjem budžetu EU.

Ime Rusije, međutim, pojavljuje se čim zvanična saopštenja ustupe mesto političkom tumačenju. Nemački javni servis beleži da se sumnja u sličnim slučajevima po pravilu usmerava prema Moskvi, dok su pojedini poslanici već neposredno povezali Rusiju sa događajem u Lajpcigu. Ruska ambasada u Berlinu odbacila je takve navode kao „insceniranu provokaciju“ i još jedan pokušaj optuživanja bez dokaza. Rojters potvrđuje da Dobrint u svojim javnim izjavama nije imenovao odgovornu državu.

Sledeći ministarski sastanak zemalja regiona biće posvećen takozvanoj ruskoj floti u senci – tankerima kojima se, prema zapadnim tvrdnjama, zaobilaze sankcije na izvoz ruske nafte. Time je bezbednosna arhitektura koja se gradi oko Baltika dobila i jasno određen politički pravac. Dronovi, luke, podmorski kablovi, gasovodi i brodske rute sada se posmatraju kao delovi istog prostora sukoba, u kojem granica između policijske zaštite, obaveštajnog rada i vojne odbrane postaje sve manje vidljiva.

Ostaje, ipak, razlika između sumnje i dokaza. Radna grupa može ubrzati razmenu podataka, a protivdronski sistemi mogu zatvoriti bezbednosne praznine, ali politički zaključak ne može zameniti završenu istragu. Dok Berlin ne objavi nalaze o Lajpcigu, „strane sile“ ostaju diplomatska formulacija. U praktičnoj politici ona već ima adresu: Baltik ne podiže novi štit protiv apstraktne opasnosti, već se priprema za dugotrajno sučeljavanje sa Moskvom.

.