Ishrana od početka trudnoće do drugog rođendana mogla bi da ostavi trag na zdravlju čoveka tokom čitavog života. Velika britanska studija pokazala je da su ljudi koji su tokom prvih hiljadu dana bili izloženi manjoj količini šećera kasnije ređe obolevali od pet vrsta raka, a kod njih su zabeleženi i pokazatelji sporijeg biološkog starenja.
Istraživači sa Kineskog poljoprivrednog univerziteta i Univerziteta Kembridž analizirali su podatke 64.761 osobe rođene u Velikoj Britaniji između 1951. i 1956. godine. Rad je objavljen u uglednom časopisu PNAS, a naučnici su iskoristili završetak britanskog posleratnog racionisanja šećera u septembru 1953. kao svojevrsni prirodni eksperiment.
Tokom racionisanja potrošnja šećera bila je ograničena, a nakon ukidanja mera gotovo se udvostručila. Zbog toga su deca rođena u razmaku od svega nekoliko meseci još u majčinoj utrobi i tokom ranog detinjstva bila izložena veoma različitim količinama šećera. Njihovo zdravstveno stanje kasnije je praćeno kroz britansku Biobanku.
Najveća razlika zabeležena je kod raka jetre i unutrašnjih žučnih puteva, čiji je relativni rizik kod najduže izložene grupe bio niži za oko 69 odsto. Rizik od raka prostate bio je manji za 52 odsto, pluća za 41, rektuma za 40, a dojke za 36 odsto. Pokazalo se i da je zaštitni efekat bio izraženiji što je period smanjene dostupnosti šećera tokom prvih hiljadu dana duže trajao.
Naučnici navode dva moguća objašnjenja. Ljudi koji su u najranijem detinjstvu unosili manje šećera i pet decenija kasnije birali su manje slatku, raznovrsniju i zdraviju hranu. Istovremeno su imali duže telomere – zaštitne završetke hromozoma – što je odgovaralo približno 2,2 godine sporijeg biološkog starenja, kao i niže vrednosti proteina povezanog sa dugotrajnom aktivacijom imunog sistema.
Rezultati ne znače da će jedno dete dobiti rak zato što je pojelo slatkiš, niti da treba izbaciti šećere koji se prirodno nalaze u voću ili mleku. Studija govori o dugotrajnom uticaju ukupne izloženosti, posebno dodatom šećeru, i o riziku na nivou velike populacije. Britanska zdravstvena služba roditeljima već savetuje da bebama ne dodaju šećer u hranu i da slatke užine i napitke svedu na najmanju moguću meru.
Najvažnija poruka istraživanja jeste da se ukus ne formira slučajno. Dete koje se od najranijih dana navikne na manje slatku hranu moglo bi takve navike da zadrži decenijama, dok prve dve godine života postaju mnogo važniji period za buduće zdravlje nego što se ranije pretpostavljalo.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
>
