Трајанов обалски пут, који се пружао десном обалом Дунава кроз Ђердапску клисуру, представљао је један од најсмелијих градитељских подухвата римске империјалне епохе. Подигнут на простору данашње Србије, уз природну границу са Румунијом, вековима је сведочио о моћи Римског царства и његовој намери да овлада једним од најтежих делова дунавског тока.
Изградња пута није била дело само једног владара. Радови су започети још у време царева Тиберија и Клаудија, настављени током владавине Флавијеваца, а коначни облик пут је добио за време императора Трајана. Римски градитељи морали су да савладају стрме литице, дубоку воду и снажну речну струју, због чега је читав подухват трајао деценијама.
На местима на којима природна копнена веза готово да није постојала, стаза широка око два метра усецана је непосредно у стену. Тамо где ни то није било довољно, пут је прошириван дрвеним конструкцијама. Четвртасте греде постављане су у отворе уклесане у стену, стварајући пролаз који је висио високо изнад Дунава. Био је то опасан, али за римску војску и трговину неопходан пут.
Дуж читаве трасе налазили су се војни положаји, станице и утврђења. Пут је представљао део дунавског лимеса, утврђене границе Царства према племенима која су Римљани називали варварским. Њиме су се кретале легије, путници и трговци, док су се Дунавом превозили људи, оружје и роба. Значај овог градитељског подухвата приказан је и на чувеном Трајановом стубу, подигнутом у Риму 113. године.
Најпознатији траг овог пута данас је Трајанова табла, уклесана у стену изнад Дунава. Њоме је император обележио завршетак радова и оставио трајно сведочанство о освајању неприступачне ђердапске обале. На овом простору постојали су и натписи посвећени Клаудију и Домицијану, чије се копије данас чувају у Археолошком музеју Ђердапа у Кладову.
Након изградње хидроелектране „Ђердап 1” и подизања нивоа Дунава почетком седамдесетих година прошлог века, велики део старог римског пута, заједно са бројним приобалним локалитетима, остао је под водом. Да би била сачувана, Трајанова табла исечена је из стене и подигнута за око 25 метара. Тако је најпознатији споменик римског присуства у Ђердапу преживео потапање обале, остајући изнад Дунава као сведочанство времена у којем су се путеви градили и тамо где је изгледало да их природа не дозвољава.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
>
