Plan Studentske liste za sistem odbrane izazvao je lavinu reakcija u javnosti, što i ne čudi jer se radi o važnom pitanju za svaku državu, posebno u sve izazovnijim bezbednosnim prilikama u svetu. Ono što se već na prvu primećuje u pomenutom planu jeste nemali zaokret u odnosu na to kako su stvari dosad funkcionisale u ovoj oblasti. Veliku pažnju privlači to što neće biti obaveznog vojnog roka, koji je odlazeća vlast godinama najavljivala. Takođe je zanimljiva i najava da će se težiti znatnom uvećanju vojnog budžeta, i to na čak pet odsto BDP. Stručnjaci za bezbednost ocenjuju da plan Studentske liste za sistem odbrane ima dosta pogodnosti, ali ukazuju i na neke stvari koje će biti teže realizovati, poput pomenutog znatnog uvećanja vojnog budžeta. Ističu da je na prvom mestu potrebno da se vrati poverenje u sistem i poboljša položaj pripadnika Vojske Srbije.
Studenti u svom programu navode da masovni odlivi oficira, podoficira, i profesionalnih vojnika, posebno u 2017. godini, kao i smrtni slučajevi u jedinicama i odbrambenoj industriji, sa kojima se današnji sistem još uvek nosi, ukazuju na jedno – jasnu i glasnu potrebu za promenom.
Veće plate, stambeni krediti…
“Ovakva tragična sudbina unutar vojske posledica je neadekvatnog rukovođenja finansija, to jest nedostatka istih, zastarele opreme, i oskudnost kvalifikovanog kadra. Umesto toga, zalažemo se za kompletan obrt, to jest postepenu modernizaciju, profesionalizaciju i novu tehnologiju; dakle borićemo se za pospešivanje kvaliteta, a ne kvantiteta”, stoji na početku plana za odbranu.
Oni navode da će uvećati osnovnu platu vojnika i obezbediti državni stambeni kredit sa subvencionisanom kamatom 1–2 odsto svim vojnim licima, što će uz dodatne mere pomoći rešavanju stambenog pitanja vojnim licima.
Najavljuju uvođenje dobrovoljnog vojnog roka od šest meseci sa oko 3.000 dobrovoljaca, koji bi dobijali najmanje 20.000 dinara mesečno, sa radnim stažom, i ciljem da barem 25–30 odsto njih pređe u profesionalce.
“Aktivna rezerva bi dobila 3.000 rezervista po stalnom ugovoru, do 45 dana godišnje uz platu i terensku dnevnicu oko 5.000 dinara, ‘trinaestu platu’, ili dodatak 5–10 odsto i olakšice pri zapošljavanju u državi. Uvećaćemo izdvajanja za odbranu koja bi se koristila za kapitalne projekte, ratne rezerve i nove sposobnosti”, stoji u njihovom planu i dodaje se:
“Izgrađujemo integrisanu višeslojnu PVO kupolu nad celom teritorijom, koja bi bila povezana u mrežno centrični sistem ‘SOVA 24’ u tri sloja po dometu; kratki – 20–30 kilometara, srednji – 30–100/170 kilometara, i dugi – 170–300 kilometara. Vazduhoplovstvo ćemo modernizovati po faznim i finansijski odmerenom planu, sa stalnim dežurstvom za brzo reagovanje. Logistika će biti digitalizovana i oslonjena na domaću proizvodnju, uz ulaganje u Tehnički remontni zavod ‘Čačak’. Modernizovaćemo fabrike odbrambene industrije i pretvoriti ih u pametne fabrike, osnovaćemo Nacionalni centar za vojnu elektroniku u saradnji sa tehničkim fakultetima i pokrenuti program odbrambenog softvera. Vojnotehnički institut i Vojna akademija usredsrediće se na razvoj složenih borbenih sistema prema potrebama Vojske.”
TANJUG / FOTO TANJUG/MINISTARSTVO ODBRANE/MILOŠ SAVIĆ
Takođe, navodi se da će smrtni slučajevi u sistemu odbrane, kao što su gardisti u „Topčideru” 2004, pad Mi-17 2015, vodnik na vežbi „Munjeviti udar” 2021, biti ponovo otvoreni i rasvetljeni, a takođe će biti istražen i odliv kadra 2017, ne bi li se preispitale pojedinačne disciplinske i krivične odgovornosti.
“Formira se nova komisija – nezavisna, međuresorna komisija Vlade za nepravilnosti, zloupotrebe i korupciju u proizvodnji, nabavkama i izvozu naoružanja, kao deo opšte revizije ugovora prethodnog režima (deo Privreda i finansije), gde bi rad bio transparentan, naravno uz zaštitu podataka, a Jugoimport SDPR se vraća na trgovinu naoružanjem. Civilna i demokratska kontrola sistema odbrane sprovodiće se dosledno, kroz Vladu, Narodnu skupštinu, Zaštitnika građana i Poverenika za informacije, a na rukovodeća mesta postavljaće se stručni i nekompromitovani ljudi”, zaključuje se u studentskom planu.
“Ozbiljna i opravdana opredeljenja”
Direktor Međunarodnog instituta za bezbednost Orhan Dragaš ocenjuje za NIN da program Studentske liste za sistem odbrane sadrži nekoliko ozbiljnih i opravdanih opredeljenja, posebno kada je reč o profesionalizaciji Vojske Srbije, poboljšanju položaja vojnih lica, tehnološkoj modernizaciji i uspostavljanju stvarne civilne kontrole. Kako kaže, to su oblasti u kojima su promene potrebne, bez obzira na to ko je na vlasti.
“Međutim, između političkog programa koji prepoznaje probleme i ozbiljne strategije reforme sistema odbrane postoji velika razlika. U ovom dokumentu vidim prepoznatljive stručne ideje, ali još ne vidim dovoljno razrađen model njihovog sprovođenja. Najvažnijim smatram opredeljenje da se prioritet vrati ljudima. Vojska Srbije može da nabavi najsavremenije borbene sisteme, ali njihova vrednost zavisi od obučenosti, motivacije i profesionalnog iskustva ljudi koji njima upravljaju. Savremene oružane snage zahtevaju visokospecijalizovane kadrove, čija obuka traje godinama. Srbija sebi ne može da dozvoli da školuje oficira, inženjera ili vojnog stručnjaka, a zatim ga izgubi zbog loših uslova rada, neizvesnog profesionalnog napredovanja ili poremećenih odnosa u sistemu. Povećanje plata od 20 do 30 odsto, koje je dodatno najavljeno, svakako bi bilo značajno, ali je jednako važno urediti sistem napredovanja, vrednovanja stručnosti, odgovornosti komandovanja i zaštite dostojanstva profesionalnih pripadnika vojske. Bez toga će i veće plate imati ograničen efekat”, navodi Dragaš i dodaje:
“Pozitivno ocenjujem nameru da se razvijaju vojna elektronika, bespilotni sistemi, domaći odbrambeni softver i integrisana protivvazduhoplovna odbrana. Iskustva savremenih ratova, naročito rata u Ukrajini, pokazala su koliko su važni elektronsko ratovanje, sposobnost otkrivanja malih ciljeva, pouzdane komunikacije i brzina donošenja odluka. Međutim, predlog izgradnje višeslojne protivvazduhoplovne ‘kupole’ nad celom teritorijom Srbije, nazvane ‘SOVA 24’, zahteva mnogo ozbiljnije objašnjenje od nekoliko navedenih raketnih dometa. U vojnoj praksi ne postoji apsolutna zaštita vazdušnog prostora. Postoje sistemi različitih sposobnosti, povezani radarima, sredstvima komunikacije i komandnim strukturama, koji moraju da funkcionišu i u uslovima intenzivnog elektronskog ometanja, masovnog napada i istovremenog dejstva različitih vazdušnih pretnji. Domet rakete od 300 kilometara ne znači da će jedan sistem pouzdano štititi sve ciljeve u krugu tog poluprečnika. Visina leta cilja, konfiguracija terena, radarski horizont, kapacitet istovremenog praćenja i gađanja, kao i raspoloživost raketa, presudno utiču na stvarnu efikasnost odbrane.”
VOJSKA SRBIJE / MINISTARSTVO ODBRANE I VOJSKA SRBIJE
Može li se do pet odsto BDP za vojsku?
Predstavnik Studentske liste Luka Ponorac, nekadašnji oficir Vojske Srbije, rekao je pre nekoliko dana na RTS da je plan da vojni budžet bude veći u procentima bruto domaćeg proizvoda.
“Otprilike projekcije budžeta su do sada bile između 2 i 2,5 odsto za vojsku. Neki planovi su, kako su propisani programom, da se teži ka uvećanju od tri odsto, da bi se dostiglo onih pet odsto koji su opredeljeni za vojske koje su iz našeg okruženja, šireg i užeg”, rekao je Ponorac.
Dragaš kaže da je to legitiman i dugoročno opravdan strateški cilj, naročito za državu koja se opredelila za vojnu neutralnost i koja značajan deo svojih odbrambenih sposobnosti mora samostalno da razvija i finansira.
“Bezbednosno okruženje u Evropi dramatično se promenilo, savremeno naoružanje je sve skuplje, a tehnološki razvoj oružanih snaga zahteva dugoročna i stabilna ulaganja. Zato nemam nikakvu načelnu rezervu prema izdvajanjima od pet odsto. Moja rezerva odnosi se na mogućnost da se takva odluka sprovede bez ozbiljne finansijske i strateške pripreme. Prema rebalansu budžeta za 2026. godinu, Srbija već izdvaja oko 2,8 odsto BDP-a za odbranu, odnosno 315,9 milijardi dinara, približno 2,7 milijardi evra. Povećanje na pet odsto, pri sadašnjem obimu BDP-a, značilo bi godišnja izdvajanja od približno 564 milijarde dinara, odnosno 4,8 milijardi evra. Govorimo o dodatnih 248 milijardi dinara, ili oko 2,11 milijardi evra godišnje. To predstavlja povećanje od gotovo 80 odsto u odnosu na postojeći nivo. Podržavam da Srbija postepeno dostigne taj cilj, ali želim da vidim plan kako će se dodatnih 2,11 milijardi evra godišnje pretvoriti u konkretne vojne sposobnosti. To je presudno pitanje. Pet odsto BDP-a ima smisla samo ako država može da pokaže da će taj novac zaista povećati njenu odbrambenu sposobnost”, navodi sagovornik NIN-a i nastavlja:
“Pretpostavljam da je kao uzor poslužila odluka NATO-a da njegove članice do 2035. godine dostignu ukupna izdvajanja od pet odsto BDP-a za odbranu i povezane bezbednosne potrebe. Međutim, tu postoji važna razlika koja se u javnosti često zanemaruje. NATO je utvrdio cilj od najmanje 3,5 odsto BDP-a za osnovne odbrambene potrebe i do 1,5 odsto za povezane oblasti, uključujući zaštitu kritične infrastrukture, sajber bezbednost i otpornost društva. Članice NATO-a svoje planove zasnivaju na zajednički utvrđenim vojnim sposobnostima i obavezama unutar sistema kolektivne odbrane. Srbija nije članica NATO-a i nema identične obaveze. Naš cilj od pet odsto zato bi morao da proizađe iz sopstvene procene bezbednosnih rizika i potreba, a ne iz mehaničkog preuzimanja procenta koji su usvojile druge države.”
Dragaš zaključuje da u planu Studentske liste o odbrani najviše nedostaje “jasna veza između odbrambene politike Srbije i njenog međunarodnog bezbednosnog položaja.”
“Srbija mora da zna kakvu vojsku želi, protiv kojih rizika razvija svoje sposobnosti, sa kim namerava da sarađuje i kakve obaveze preuzima. Vojna neutralnost, ukoliko ostaje državno opredeljenje, mora da ima precizan operativni i finansijski sadržaj. Sistem odbrane je jedna od najodgovornijih državnih oblasti i tu bi politička improvizacija mogla da ima najskuplje posledice. Najveći doprinos ovog programa mogao bi da bude otvaranje ozbiljne rasprave o tome kakva je vojska Srbiji potrebna u narednim decenijama, jer razvoj odbrambenih sposobnosti zahteva stručnost, političku odgovornost i kontinuitet koji mora da nadživi svaku pojedinačnu vlast”, zaključuje on.
TANJUG / FOTO TANJUG/MINISTARSTVO ODBRANE/MILOŠ SAVIĆ
“Vratiti poverenje u sistem”
Bivši načelnik Uprave za odnose sa javnošću Ministarstva odbrane petar Bošković naveo je za Njuzmaks Balkans da je u poslednjih pet godina vojsku napustilo više od 15.000 ljudi, zbog čega smatra da je neophodno da se vrati poverenje u sistem i poboljšati položaj pripadnika Vojske Srbije.
“Nije stvar samo u naoružanju i opremi, koju nema ko da opslužuje, nego u ljudima. Treba da se vrati poverenje. Bezbednost nije samo vojska. Bezbednost su i kultura, prosveta i zdravstvo. Kada to imate kako treba, onda ćete imati i ljude”, rekao je on.
Smatra da je predlog o izdvajanju pet odsto BDP za vojsku nerealan. Prema njegovim rečima, pre određivanja visine budžeta neophodno je da se analiziraju bezbednosni izazovi, rizici i pretnje sa kojima se Srbija suočava.
“Kad pravite budžet za vojsku, prvo morate da vidite od koga se mi to branimo i kakvi su nam izazovi. Ja ih nešto i ne vidim. Nalazimo se u okruženju NATO, a trebalo bi ići na dobrosusedske odnose, saradnju i partnerstvo”, ukazao je Bošković.
