Belgija ulazi u novu fazu dužničke i političke krize, pošto vladajuća koalicija mesecima ne uspeva da se dogovori o paketu od deset milijardi evra koji bi obuhvatio smanjenje javnih rashoda i povećanje pojedinih poreza. Premijer Bart de Vever ponudio je ostavku, ali ga je kralj Filip vratio za pregovarački sto i dao mu rok da do 16. novembra pokuša da sačuva vladu.
Prema podacima Evropske komisije, belgijski javni dug ove godine bi mogao da dostigne 110,5 odsto bruto domaćeg proizvoda, dok se budžetski deficit procenjuje na 5,2 odsto BDP-a. Komisija očekuje da dug 2027. poraste na 112,8 odsto, uz privredni rast od svega 0,7 odsto ove i 0,9 odsto naredne godine.
Dodatni znak upozorenja dolazi sa tržišta obveznica. Reuters navodi da je prinos na desetogodišnje belgijske obveznice porastao sa 3,5 na 4,25 odsto za samo četiri meseca. To znači da država sve skuplje pozajmljuje novac, dok rastući deo prihoda odlazi na kamate umesto na zdravstvo, infrastrukturu ili poresko rasterećenje privrede.
De Veverovi flamanski nacionalisti i liberali traže ozbiljnije smanjenje rashoda, uključujući rezove u pojedinim socijalnim programima. Socijalistički i centristički partneri zahtevaju veće poreze za bogatije građane i finansijski sektor. Iza te rasprave stoji staro evropsko pitanje: da li cenu dugogodišnjeg prekomernog trošenja treba da plate građani, privreda ili vlasnici kapitala.
Ocena da bi Belgija mogla da pokrene širu krizu evrozone za sada je upozorenje analitičara, a ne potvrđena prognoza. Ipak, njen slučaj pokazuje koliko je evropski model postao osetljiv na slabu privredu, skupo zaduživanje i rast troškova odbrane. Belgijska vlada još može da postigne dogovor, ali prostor za odlaganje više nije veliki.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
