Studentska lista predstavila je plan za borbu protiv korupcije koji obuhvata formiranje specijalne tužilačke policije, donošenje Zakona o poreklu imovine, lustraciju odgovornih za kršenje zakona i zloupotrebe, kao i veću transparentnost javnih nabavki.
Plan predviđa i osnivanje istražiteljskih jedinica u Tužilaštvu za organizovani kriminal (TOK) i posebnim odeljenjima za borbu protiv korupcije i visokotehnološkog kriminala.
Šta podrazumeva formiranje specijalne tužilačke policije?
Organizacija “Studenti u blokadi“ u svom planu od 11 tačaka predlaže formiranje specijalne tužilačke policije, po uzoru na rešenja koja postoje u pojedinim evropskim državama. Slični oblici tužilačke policije postoje u Hrvatskoj i Severnoj Makedoniji, ali i u Italiji i Španiji.
Nemanja Đurić, predsednik Sindikata sudske vlasti i kandidat na Studentskoj listi, objasnio je u razgovoru za BBC kako bi takva služba funkcionisala u praksi. Prema njegovim rečima, činili bi je istražitelji koji bi direktno odgovarali tužiocima.
“Pokazalo se da u najosetljivijim predmetima policija odbija poslušnost tužilaštvu. Tužiocima su tada vezane ruke.
Oni mogu samo da podnesu urgenciju. Dešava se da ne podnesu jednu, već mnogo više, a da policija i dalje ne postupi.
Tužilaštvo bez policije je kao mozak bez ruku i nogu. Pripadnici MUP-a su prvi na mestu zločina, oni na terenu mogu odlučiti da li će neke tragove, dokaze ili osumnjičene ‘uočiti’, da li će uhapsiti okrivljene ili će oni ‘pobeći’, da li će namerno ili slučajno napraviti proceduralnu grešku prilikom pretresa.
To su situacije koje su se dešavale u praksi. Policajac je dužan da obavesti tužioca o svemu što uradi.
Međutim, u osetljivim predmetima, policijske starešine im sugerišu da prvo njih obaveste pre kontakta sa tužiocem. Tako mogu da se selektuju informacije koje će dobiti tužilac.
Nikad nije postojala politička volja za uvođenje tužilačke policije, jer bi vlast tako samu sebe ograničila. Ali studentski pokret smatra suprotno – da vlast, ma ko to bio, treba da bude ograničena“, objasnio je Đurić.
Kako bi funkcionisala tužilačka policija?
Prema predlogu, pripadnici tužilačke policije direktno bi odgovarali tužiocima, a njihov izbor odvijao bi se unutar pravosuđa.
“Oni bi odgovarali direktno tužiocima, koji bi protiv njih mogli da vode disciplinske postupke, kao što je to sada slučaj sa sudskim pomoćnicima“, pojasnio je Đurić.
Plan predviđa formiranje istražiteljskih jedinica u Tužilaštvu za organizovani kriminal, Tužilaštvu za ratne zločine, odeljenjima za borbu protiv korupcije viših javnih tužilaštava, kao i u odeljenju za visokotehnološki kriminal.
Jedan deo policijskih službenika organizaciono bi postao deo javnog tužilaštva, dok bi drugi bio privremeno raspoređivan u tužilaštva, tokom čega bi odgovarao nadležnom tužiocu.
Ovu službu činili bi istražitelji sa policijskim ovlašćenjima, uključujući mogućnost nošenja vatrenog oružja i upotrebe drugih sredstava prinude, navedeno je u predlogu izmena više zakona.
Plan Studentske liste za borbu protiv korupcije
Plan borbe protiv korupcije obuhvata nekoliko ključnih mera:
1. Formiranje specijalne tužilačke policije
Predviđeno je osnivanje posebne policijske službe koja bi bila u neposrednoj nadležnosti tužilaštva. Cilj je da tužioci imaju sopstvene istražitelje koji bi postupali po njihovim nalozima, posebno u osetljivim predmetima korupcije i organizovanog kriminala.
2. Zakon o poreklu imovine i lustracija
Plan predviđa donošenje i primenu zakona kojim bi se detaljno ispitala imovina javnih funkcionera. Ukoliko se utvrdi da funkcioner ne može da dokaže poreklo imovine, ona bi mogla da bude privremeno ili trajno oduzeta, u zavisnosti od stepena utvrđenih nepravilnosti i kršenja zakona. Predviđena je i mogućnost krivične odgovornosti.
Pored toga, predlaže se uvođenje lustracije za osobe odgovorne za kršenje zakona i zloupotrebe.
3. Transparentnost javnih nabavki
Jedna od predloženih mera jeste potpuna revizija javnih ugovora i nabavki, kako bi se sprečilo netransparentno i nenamensko trošenje budžetskog novca.
4. Departizacija javnog sektora
Plan predviđa uklanjanje partijskog uticaja iz javnog sektora i zapošljavanje na osnovu stručnosti, kvalifikacija i zasluga, umesto političke pripadnosti. Cilj je uspostavljanje profesionalne javne uprave koja ne zavisi od vladajuće partije.
5. Revizija kapitalnih projekata od javnog interesa
Predviđena je detaljna revizija svih kapitalnih projekata od javnog interesa, sa posebnim osvrtom na trošenje državnog novca, transparentnost ugovora, tajne sporazume, leks specijalise i projekte kod kojih su probijeni rokovi za završetak.
Republička izborna komisija (RIK) jednoglasno je sinoć usvojila ukupne rezultate izbora za narodne poslanike Skupštine Srbije prema kojima je “Studentska lista- Studenti pobeđuju” osvojila 2. 354. 417 glasova, odnosno 140 mandata, dok je lista “Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija” osvojila 1.731.323 glasa, odnosno 103 mandata.
