Povećana potražnja za devizama ponovo je pokrenula stara pitanja i stvorila povremene gužve na šalterima. Tragom informacije naše čitateljke proveravali smo da li deviza zaista nedostaje i šta je u ovom trenutku najpametnije uraditi sa novcem.
Istraživali smo slučaj naše čitateljke koja nam je rekla da su je u jednoj menjačnici u tržnom centru u Beogradu pitali da li “ima zakazano”, kada je htela da promeni 500 evra. Ova neobična situacija navela je građane da se zapitaju da li na tržištu vlada nestašica evra ili su uvedena nova, skrivena pravila pri kupovini deviza.
“Blic Biznis” je istražio kakvo je realno stanje u menjačnicama širom Srbije, šta poručuju iz Udruženja menjača, ali i donosi detaljnu računicu Narodne banke Srbije (NBS) o tome koliko građani gube novca pri brzopletom konvertovanju valuta.
“Imate li zakazano?”
Situacija u kojoj je čitateljka upitana za “zakazivanje” pri zameni uobičajenog iznosa od 500 evra nije posledica nikakve zvanične odluke o ograničenju prodaje deviza.
Iz Udruženja menjača i vlasnika menjačnica Srbije oštro demantuju glasine koje su se pojavile u javnosti da je prodaja evra ograničena na 250 evra.
Kako objašnjava Borislav Brujić iz Udruženja menjača u izjavi za “Blic Biznis“, evra na tržištu ima sasvim dovoljno i građani nemaju nikakvog razloga za paniku. Ključna razlika koja stvara povremeni utisak nestašice leži u fizičkim kapacitetima samih menjačnica:
Velike i male menjačnice nemaju iste kapacitete: Veliki menjači raspolažu velikim kasama i značajnim količinama gotovine, te mogu nesmetano da odgovore na sve zahteve građana. S druge strane, manje menjačnice u tržnim centrima ili na frekventnim lokacijama imaju manje kase i ograničene zalihe gotovine u datom trenutku.
Privremeni zastoji na pojedinim lokacijama: Ukoliko manja menjačnica u toku prepodneva isplati više većih zahteva, može se dogoditi da nakratko ostane bez gotovog novca dok ne stigne dopuna od poslovnih banaka, pa radnici zamole građane da sačekaju ili dođu kasnije.
Iz Udruženja naglašavaju da lanac snabdevanja gotovinom između Narodne banke Srbije, poslovnih banaka i menjačnica funkcioniše bez ikakvih prekida.
Povećana potražnja jeste zabeležena povodom političkog vakuuma nakon izbora, ali podaci pokazuju da ni u periodu od sedam do osam dana nakon izbora nije bilo značajnijih promena kursa dinara prema evru.
Srednji kurs evra na međubankarskom tržištu stabilno se formira u zavisnosti od ponude i tražnje, te se kreće oko 117,53 do 117,55 dinara za evro (uz zvaničnu referentnu vrednost od 117,5698 dinara).
Menjačnice formiraju svoje kurseve u okviru propisanog raspona od najviše 1,25 odsto iznad ili ispod zvaničnog srednjeg kursa, što daje okvirni raspon od oko 116,04 dinara za otkup do 119,03 dinara za prodaju evra.
Računica NBS: Pri prelaženju iz valute u valutu gubi se i do 25.000 dinara
Finansijski stručnjaci i Narodna banka Srbije upozoravaju da emotivne i panične reakcije najviše koštaju same građane. Menjanje dinara u evre, a potom ponovno vraćanje u dinare usled tekućih potreba, predstavlja siguran način za gubitak novca na kursnim razlikama.
Prema zvaničnim podacima kada su iz NBS govorili za “Blic Biznis”, pripremljena je precizna računica o tome koliki je stvarni gubitak građanina koji odluči da zameni milion dinara u evre, a zatim te iste evre ponovo preobrati u domaću valutu.
Početni iznos u dinarima
Razlika između prosečnog kupovnog i prodajnog kursa u menjačnicama tokom oktobra iznosila je oko 1,65 dinara. Međutim, ako bi menjačnica primenila maksimalni dozvoljeni raspon od 1,25 odsto u oba smera, gubitak na milion dinara mogao bi iznositi i do 25.000 dinara.
Iz Centralne banke podsećaju građane na sledeće važne preporuke:
- Pre svake transakcije obavezno uporedite istaknute kursne liste više ovlašćenih menjača.
- Ovlašćeni menjači po zakonu ne smeju da naplaćuju proviziju za kupovinu i prodaju ispravnih novčanica evra koje su u opticaju.
- Nakon svake zamene novca obavezno zatražite i sačuvajte zvaničnu potvrdu o izvršenoj menjačkoj transakciji.
Štednja u domaćoj valuti donosi veću zaradu
Pojačano interesovanje za devize ponovo je u prvi plan izbilo večitu dilemu: u kojoj valuti je najpametnije i najisplativije čuvati ušteđevinu u turbulentnim vremenima?
Odgovor finansijskih stručnjaka je nedvosmislen. Kada je reč o dugoročnom čuvanju novca, matematika jasno ide u prilog dinaru.
Dinarski depoziti u bankama donose znatno veće kamatne stope u odnosu na štednju u evrima, a stabilnost kursa koju održava NBS dodatno štiti kupovnu moć građana.
Analize pokazuju podatke: Ko god je u proteklih pet godina štedeo u domaćoj valuti – dinarima – prošao je znatno bolje od onoga ko je novac čuvao u evrima.
Kratkoročna “pretrčavanja” iz dinara u evre i obrnuto ne donose nikakvu sigurnost, već samo garantovan rashod kroz marže menjača.
Kako zaključuju menjači i finansijski analitičari, stabilan i jak dinar u interesu je svih građana i privrede, a očekuje se da će se povećana potražnja za devizama u menjačnicama u narednim danima potpuno normalizovati.
(Blic)
