Srbija bi u narednom periodu mogla da se suoči sa dodatnim uslovima za korišćenje pogodnosti koje Evropska unija namerava da ponudi zemljama kandidatima. Evropska komisija sve veći značaj pridaje usklađivanju spoljne i bezbednosne politike sa Briselom, a prema objavljenim podacima Srbija prati 63 odsto zajedničkih spoljnopolitičkih odluka EU.
U izveštajima Evropske komisije Srbija je, zajedno sa Gruzijom i Turskom, izdvojena među zemljama koje zaostaju u spoljnopolitičkom usklađivanju. Posebno se ukazuje na odnose Beograda sa Moskvom i Pekingom i na odluku da se ne pridruži pojedinim sankcijama. Komisija istovremeno konstatuje tehnički napredak Srbije u oblastima povezanim sa evropskim tržištem.
Model postepene integracije predviđa da države kandidati određene pogodnosti dobijaju i pre punopravnog članstva. Među njima se razmatraju širi pristup tržištu, program Erazmus plus, roming i evropski platni mehanizmi. Ipak, model još nije konačno utvrđen, a pristup pojedinačnim programima zavisi od njihovih posebnih pravila.
Pred budućom vladom je pitanje kako nastaviti evropske integracije i istovremeno očuvati spoljnopolitička opredeljenja koja se ne podudaraju uvek sa interesima Brisela. Studentska lista najavila je evropski put, vojnu neutralnost i zaštitu nacionalnih interesa, ali će tek konkretne odluke pokazati kako namerava da uskladi te ciljeve.
Za Srbiju je važno da pre eventualnih odluka javnosti budu predstavljeni uslovi za svaku pogodnost i njihove ekonomske i diplomatske posledice. Najavljene promene ne znače da su evropske pogodnosti Srbiji već oduzete.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
