Vrednost šestomesečnog euribora početkom novembra dostigla je nivo od oko 3,006 odsto. Ta vrednost je nešto niža u poređenju sa početkom oktobra, kada je iznosila 3,043 odsto.
Iako je zabeležen blagi pad u odnosu na taj period, stopa je tokom čitavog oktobra oscilirala i na kraju ponovo počela da raste, zadržavajući se iznad kritične granice od 3 odsto.
Korisnike stambenih kredita informacija o rastu euribora interesuje pre svega da bi znali da li će se i za koliko mesečne rate koje otplaćuju povećati. Inače, najveći broj stambenih kredita u Srbiji sa promenljivom kamatnom stopom indeksiranih u evrima vezan je upravo za šestomesečni euribor.
Banke koje u našoj zemlji primenjuju šestomesečni euribor vrše dva preseka vrednosti te evropske kamatne stope u toku godine, 1. januara i 1. jula. To znači da iako euribor raste sada, tokom novembra, klijentima se rate neće povećati istog trenutka jer je na prethodnom julskom preseku kamata zaključana i važi sve do kraja godine. Trenutni skokovi na tržištu ne mogu da utiču na važeće mesečne obaveze, pa do promene i poskupljenja rata može doći tek od 1. Januara 2027, nakon što se krajem decembra uradi sledeći zvanični presek koji važi u narednih šest meseci.
Analitičari u svojim projekcijama ne predviđaju nikakve nagle rezove niti vanredne potrese na evropskom tržištu novca do kraja godine. Pošto se šestomesečni euribor već duže vreme stabilno drži na nivou iznad 3 odsto, a da su do sledećeg preseka ostala još samo dva meseca, nije realno očekivati da stopa naglo padne za procenat ili više. Banke ugovorom precizno definišu tačan datum kada utvrđuju stopu , najčešće 31. decembar, pa aktuelni trendovi jasno mogu da nagoveste što klijente čeka od Nove godine. S obzirom na to da se euribor sada zadržava iznad granice od 3 odsto, predstojeći presek bi trebalo da zabeleži uvećanje januarskih rata.
Za koliko bi krediti mogli da poskupe zavisi od preostalog duga i perioda otplate. S obzirom na trenutnu situaciju, ukoliko do kraja godine ne dođe do naglog pada Euribora, kamatne stope i mesečne rate će od 1.januara porasti. Ako uzmemo kao primer da ukupna kamatna stopa zbog skoka euribora raste za pola procenta, odnosno sa 4,5 na 5 odsto, računica pokazuje da bi u tom slučaju mesečne rate mogle biti uvećane za oko 4,4 odsto. Za kredit od 50.000 evra sa rokom otplate od još 20 godina, mesečna rata skače sa 316 evra na 330 evra, što je poskupljenje od oko 14 evra mesečno. Za kredit od 100.000 evra sa istim rokom otplate, rata raste sa 633 evra na 660 evra, pa će klijenti svakog meseca plaćati oko 27 evra više. Poskupljenje najviše pogađa klijente koji su tek na početku otplate kredita, jer u prvim godinama kamata čini najveći udeo u mesečnoj rati.
Ipak, treba naglasiti i to da građane u Srbiji od naglih potresa na svetskom finansijskom tržištu štiti Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Ovaj zakon je usvojen u martu 2025. godine, a njegove ključne odredbe o trajnom ograničenju kamatnih stopa stupile su na snagu 1. januara 2026. godine, čime je postavljen trajan mehanizam zaštite od prevelikih udara na kućni budžet.
Zakon propisuje formulu za određivanje maksimalne dozvoljene kamatne stope, a Narodna banka Srbije na osnovu nje redovno objavljuje zvanični plafon. Za stambene kredite u evrima sa promenljivom kamatnom stopom, maksimalna nominalna kamatna stopa trenutno iznosi tačno 5,88 odsto. To znači da banke u Srbiji od januara ne smeju da obračunaju kamatu koja prelazi prag od 5,88 odsto, bez obzira na to koliko euribor bude iznosio u Evropi.
Ako bi euribor na evropskom tržištu porastao toliko da kamata pređe 5,88 odsto, taj dodatni skok za klijente u Srbiji ne bi važio i banke bi morale da zaustave obračun na ovom zakonskom plafonu. Za stambene kredite sa fiksnom kamatnom stopom taj limit je postavljen još niže i iznosi 5,18 odsto.
