Sudeći prema najnovijim zvaničnim informacijama, energetska saga o prodaji Naftne industrije Srbije mogla bi da dobije epilog do 11. decembra, odnosno do isteka licence koja toj kompaniji omogućava nesmetan rad iako se nalazi pod američkim sankcijama.
Naime, do tog datuma mađarska naftna kompanija MOL mogla bi da preuzme vlasništvo nad NIS-om od ruskog državnog giganta Gaspromnjefta.
Mađarska ministarka spoljnih poslova Anita Orban izjavila je da ta zemlje očekuje dogovor o preuzimanju ruskog udela u NIS-u do 11. decembra i da sve strane žele da se pregovori završe do isteka tog roka.
“Prema mojim informacijama, postoji snažna namera svih strana srpske, ruske, mađarske, da se ova transakcija završi do 11. decembra”, rekla je ona u intervjuu za Teleks.
Orban je kazala da bi kupovina ruskog udela u NIS-u mogla da ojača poziciju MOL-a prema Jadranskom naftovodu, kao i da Mađarska želi da postane regionalno energetsko čvorište. Prema njenim rečima, Budimpešta traži alternativu za ruske energente jer privremeno izuzeće od američkih sankcija koje omogućava njihovu kupovinu od Lukoila i Rosnjefta ističe 21. novembra.
Inače, da bi prodaja NIS-a mogla da bude realizovana potrebno je da tu trasnakciju odobri američka Kancelarija za kontrolu strane imovine – OFAK koja je i uvela sankcije NIS-u zbog većinskog ruskog vlasništva. Ono što je važno naglasiti je to da ne postoji rok u kome je OFAK dužan da aminuje kupoprodajni ugovor za NIS.
U međuvremenu, OFAK je 30.oktobra izdao novu operativnu licencu NIS-u koja kompaniji omogućava nastavak poslovanja kao i rad Rafinerije nafte u Pančevu.
Prodajom NIS-a se na svojoj konferenciji za novinare bavila i Studentska lista čiju su predstavnici istakli da je potrebno pribaviti dokumentaciju o prodaji ruskog dela MOL-u. Prema Studentskoj listi bitno je analizirati kupoprodajni ugovor, njegove ključne komercijalne uslove, cenu i način plaćanja. Takođe, i buduću vlasničku strukturu, uključujući i eventulno učešće kompanije iz Emirata ADNOK (kaja bi trebalo da bude partner MOL-u), ugovor između Vlade Srbije i MOL-a, prava i obaveze Srbije kao manjinskog akcionara, obaveze budućeg vlasnika prema pančevačkoj rafineriji, Petrohemiji i zaposlenima u kompaniji.
U Studentskoj listi smatraju da je potrebno uspostaviti direktnu komunikaciju sa relevantnim američkim institucijama, posebno Ministarstvom finansija SAD i OFAK-om. Cilj je razumevanje uslova za trajno rešavanje sankcionog statusa NIS-a, dinamike odlučivanja i mogućnosti da se transakcija sprovede bez ugrožavanja energetskog snabdevanja Srbije.
NIN / Goran Srdanov
Predstavnici Studentske liste ističu da Srbija mora imati plan za slučaj da transakcija ne bude završena ili da OFAK ne produži operativnu licencu. Plan treba da obuhvati alternativne pravce uvoza sirove nafte i derivata, državne rezerve, transportnu infrastrukturu, rad rafinerije i mere za očuvanje snabdevanja domaćeg tržišta.
Podsećanja radi, OFAK je uveo NIS na listu sankcionisanih subjekata u ruskom vlasništvu 10 januara 2025 godine. Međutim sankcije su u punom obimu stupile na snagu tek 9 oktobra te godine nakon što je njihova primena prethodno odlagana sedam puta kroz privremene operativne licence.
Vašington je uvođenje sankcija obrazložio težnjom da se Rusiji onemogući finansiranje rata u Ukrajini, a NIS je njima obuhvaćem zbog većinskog ruskog vlasništva u kompaniji.
Kako bi se sprečili poremećaji na tržištu i omogućilo nesmetano snabdevanje naftom preko JANAF-a SAD redovno produžavaju operativnu licencu za NIS koja mu omogućava poslovanje iako je pod sakcijama. Ove dozvole se uglavnom obnavljaju na kraće periode od po 30 ili 60 dana.
Vašington uslovljava trajno ukidanje tih mera potpunim izlaskom ruskog partnera iz vlasničke strukture.
MOL je pregovore o kupovini NIS-a sa Moskvom počeo krajem prošle godine.
Sa druge strane Vlada Srbije i MOL su u junu potpisali akcionarski sporazum kojim je dogovoreno da u slučaju da mađarska kompanija postane vlasnik NIS-a, država Srbija kupi još pet odsto akcija te kompaniji čime bi podigla svoje vlasništvo na nivo od 35 odsto. Prelaskom praga od jedne trećine akcija, država osigurava mogućnost blokiranja ključnih odluka na skupštini akcionara.
