Kada bi mogla da bude konstituisan novi saziv Skupštine Srbije još uvek se ne zna, jer se čeka da Republička izborna komisija (RIK) objavi konačne rezultate izbora. I dok se čeka da Studentska lista, apsolutni pobednik izbora, preuzme vlast, u javnosti su počele spekulacije oko budućeg sastava Vlade Srbije. Poznavaoci političkih prilika smatraju da izbor kadrova nije lak posao, jer će morati da vode računa da opravdaju poverenje širokog kruga glasača. Istovremeno, budući da je studentski pokret dosad funkcionisao – i na izborima pobedio – bez isticanja lidera, izlazak s imenima za premijera i ministre može uticati i na percepciju studentskog pokreta kod građana. Ipak, kako ocenjuju sagovornici NIN-a, sve što sledi ne znači da studentski pokret nužno mora da dobije jednog istaknutog lidera, jer dobar tim i kolektiv može doneti više pozitivnog nego oslanjati se na individue.
Profesor FDU u penziji Miloš Pavlović rekao je da se u okviru studentskog pokreta već razgovara o sastavu buduće Vlade i mogućim kandidatima za mandatara, ali da će konačne odluke biti donete zajednički. Kako je rekao, u izboru članova buduće Vlade učestvovaće predstavnici univerziteta koji su činili studentski pokret, njihovi saradnici i kandidati za narodne poslanike.
“Vlada će biti formirana u dogovoru između svih aktera, a to su svi univerziteti koji su sačinjavali studentski pokret, zajedno sa svojim saradnicima i kandidatima. Izneće se predlozi i onda će se zajedno odlučivati o tome kako da se formira ta Vlada”, kazao je Pavlović za RTS.
Potvrđuje da su razgovori o potencijalnom predsedniku Vlade već u toku, ali da konkretno ime još nije usaglašeno.
“O imenu predsednika Vlade se već raspravlja. Kada svi usvoje to ime, moraće, naravno, i sa tim čovekom da se razgovara, jer je u pitanju timski rad”, navodi Pavlović.
Ističe da će prilikom izbora mandatara biti važno da ta osoba može da okupi različite aktere i obezbedi sprovođenje dogovorenog programa.
“Ime mandatara će biti jedno od imena za koje se u tom trenutku bude smatralo da predstavlja najveći kohezivni faktor i da može da sprovede ono što će sprovoditi i ministri, a to su prioritetna pitanja”, objašnjava Pavlović.
NIN / redakcija NIN-a
“Dobitna kombinacija”
Politikolog Lazar Marićević kaže za NIN da se odluka da studentski pokret nema jednog lidera pokazala kao dobitna kombinacija za pobedu.
“Prethodna vlast nije imala odgovor na takav model političkog organizovanja. Ipak, sada će biti važno da se uspostavi jasniji sistem političke odgovornosti, što ne znači da pokret nužno mora da dobije jednog istaknutog lidera”, navodi on.
Prema njegovim rečima, spekulacije oko sastava Vlade i personalnih rešenja koje su prisutne u javnosti su sasvim legitimne.
“Ali, nije zadatak Studentske liste da napravi ideološki proporcionalnu Vladu, već da izabere kompetentne ljude koji mogu da predstavljaju različite društvene interese, a da pritom imaju zajednički minimum političkih ciljeva. U ovom slučaju klasična podela na levicu i desnicu, kao i razlike koje među njima postoje, potisnute su u drugi plan jer je političko okupljanje oko pitanja funkcionisanja države postalo važnije od tradicionalnih ideoloških podela. Ono što se sada dešava predstavlja početak demontaže partokratskog sistema koji je u Srbiji uspostavljen i razvijan decenijama. Međutim, nije dovoljno promeniti ljude na pozicijama moći. Suštinska promena podrazumeva promenu načina funkcionisanja institucija, uspostavljanje odgovornosti i vraćanje poverenja građana u državu. Ukoliko Studentska lista uspe da uspostavi takav sistem, njena politička misija biće uspešna, bez obzira na to što će se pojedinačne političke razlike unutar njenog biračkog tela i pokreta vremenom neminovno pojavljivati”, smatra Marićević.
“Prisutnost pojedinaca levog i desnog usmerenja je pozitivno”
Doktorand Fakulteta političkih nauka (FPN) Nikola Ilić kaže za NIN da je rezultat izbora pokazao da je ubedljiva pobeda moguća i bez lidera.
“To je, naizgled, predstavljalo ogroman izazov i činilo se da je lakše posegnuti za nekim personalnim rešenjem nego nastaviti u skladu sa principom koji je od nastanka studentskog pokreta bio jedan od centralnih. Takva doslednost nam pokazuje da je studentski pokret ostao iskren u želji da se ostvare dublje promene u odnosu na puku ‘zamenu elita novim elitama’. Cilj je već umnogome ostvaren jer je promenjeno kako građani razmišljaju o politici i o svojim predstavnicima: barem na neko vreme će važiti teza da ‘Srbija ne traži vođu’. Sada je sve lakše: imati lidera, prepoznatljivo lice, bilo je mnogo više neophodno u pogledu same kampanje i zarad osvajanja vlasti. Nakon izbora, kada je poverenje građana za formiranje vlasti osigurano, verujem da imati dobar tim i kolektiv može doneti više pozitivnog nego oslanjati se na individue i njihovo liderstvo”, navodi Ilić.
Izbor imena za premijera i ministre, smatra on, je već izazovno samo po sebi, ali će sigurno, zbog načina na koji se donose odluke i kako se planira, biti lakše.
“Kolektivno odlučivanje i rasprave su bolji način donošenja odluka nego individualna rešenja. Zato verujem da će i odabir pojedinaca koji će preuzeti odgovornost biti obećavajući. Takođe, sami ljudi koji su deo Studentske liste ulivaju poverenje, s obzirom na to da se tu nalaze afirmisani i stručni pojedinci iz različitih sfera”, priča Ilić i dodaje:
“Poverenje birača svaka vlast mora da zaradi, pa tako i ova. Studentski pokret će imati fundamentalni zadatak da i u narednom periodu, koji možemo smatrati tranzicionim, buduću vlast zadrži prema svojim bazičnim principima. Politička borba se u ovom trenutku ne odvija između različitih ideoloških ideja, već između opstanka kriminala i opstanka države, što viđamo svakog dana na raznoraznim slučajevima, nažalost. Ipak, prisutnost i pojedinaca levog i desnog usmerenja je pozitivno jer uliva poverenje da će tranzicioni period biti u znaku kompromisa: ovo nije trenutak ideološke političke borbe, to će tek naslediti. Nadamo se što pre, ali to prvo podrazumeva ozdravljenje države i ispravljanje mnogih štetnih odluka prošlog režima.”
TANJUG / FOTO TANJUG/ DEJAN ŽIVANČEVIĆ/ bg
Nosilac Studente liste na izborima je bio doktor i profesor Medicinskog fakulteta u Novom Sadu Ilija Srdanović, ali to automatski ne znači da je i kandidat za premijera. Jedostavno rečeno, on je samo “prvi među jednakima”. U delu medija su se kao kandidati za neka mesta u Nemanjinoj 11, osim Srdanovića, pominjali Jovo Bakić, Dejan Šoškić, Dejan Bodiroga… Sam Bakić je medijima kazao da bi prihvatio da bude na čelu Ministarstva unutrašnjih poslova, ako mandatar bude smatrao da to može da radi.
